Stvarno pravo i stvari
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14

U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri užoj podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo građanskog prava. Ovo pravo sadrži pravne norme koje regulišu odnose među ljudima povodom stvari

.

Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu.

U objektivnom smislu ovo pravo reguliše odnose povodom odrešene stvari koja je i predmet nastanka konkretnih ovlašćenja u okviru stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovlašćenja zaštićenih pravom određenog pravnog subjekta povodom neke stvari. Između ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.

S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (između ljudi i stvari) mođe se reći da je naglašen društveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao faktički i kao pravni odnosi. Faktički odnos se sastoji u raspolaganju ili korišćenju nekog lica određenom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu suštinu.Pravni odnos se uspostavlja između nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dužnih da poštuju stvanropravna ovlašćenja nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko dođe do nepoštovanja pomenutog ovlašćenja nosilac stvarnih prava raspolaže određenim instrumentima pravne zaštite.

Po svom sadržaju stvarna prava se dele prema vrsti ovlašćenja nosioca prava prema određenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ograničena stvarna prava. Pravo svojine je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu i isključivu vlast na stvari, dok ograničena stvarna prava omogućuju titularu prava ograničenu vlast.

Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet stvarnih prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta.

Odnosi koji se sastoje od skupa ovlašćenja i obaveza na strani različitih subjekata su stvarnopravni odnosi.

Karakteristike stvarnih prava su:

spadaju u kategoriju apsolutnih prava

stvaraju obavezu trećim licima da ne ometaju titulara ovih prava u vršenju stvarnopravnih ovlašćenja

objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode

sadržaj je unapred utvrđen imperativnim normama i subjekti ga ne mogu menjati, ali se može vršiti prenos stvarnopravnih ovlašćenja

unapred su utvrđena pravnim normama (zakonski utvrđena)

javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i svih ostalih sa postojanjem određenih stvarnih prava, što se postiže upisom prava u zemljišne knjige.

Stvari su materijalni delovi prirode podložni ljudskoj vlasti. Ovako definisane stvari predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu biti predmet prometa i razmene.

Postoji više klasifikacija i podela stvari:

pokretne i nepokretne

potrošne i nepotrošne

stvari određene po rodu i individualno odrešene stvari

zamenljive i nezamenljive

deljive i nedeljive

glavne i sporedne stvari.

Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta na drugo bez promene njihove suštine (knjiga, sto...).Nepokretne stvari su one koje se ne mogu pomeriti s jednog mesta na drugo a da se pri tom ne poremeti njihova suština (zemljište, zgrade,...).Pod njima pod nepokretnim stvarima takođe se ubrajaju i one koje su u funkcionalnom jedinstvu sa nepokretnim stvarima, a u stvarnosti su pokretne (brodovi).Pravo svojine nad pokretnim stvarima stiče se ako postoji pravni odnos (punovažan ugovor npr.) i ako je izvršena predaja stvari novom vlasniku, dok je kod nepokretnih stvari, pored pravnog osnova, potrebno izvršiti i uknjižbu u zemljišne i druge javne registracione knjige.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]